ПРИВИЛЕГИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ПОСЛА А НЕ ПРИВАТНИХ ЖЕЉА

Шта је дипломатија и како треба да је користимо 1.део

Које су то тајне дипломатије? Шта су дужности, а шта привилегије овог заната? Ко се све њоме бави? Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић представља основне постулате али и примере сналажења дипломате

Суштину дипломатије чине промоција, остваривање и заштита интереса земље, нације и грађана у међународним односима. Она се спроводи преко билатералних, мултилатералних и конзуларних односа. Савремени развој, уз растућу међузависност на глобалном плану, доприноси повећаном значају мултилатералне дипломатије. Све ово захтева све већу специјализацију дипломата за поједине области међународних односа. Поред тога, другу половину 20. и почетак 21. века карактерише снажан замах економске дипломатије.
Јасна стратегија спољне политике и јасни циљеви, на једној, добра организација и кадрови који својом стручношћу, патриотизмом, моралним и људским квалитетима, могу те циљеве да остварују, на другој страни – кључ су успеха сваке па, верујем и српске дипломатије. Квалитет кадрова у дипломатији је показатељ да ли влада схвата њено место и улогу као моћне полуге за остваривање и заштиту државних и националних интереса на међународном плану.
Дипломатија је тесно повезана са одбраном и безбедношћу. Зато су војна и безбедносна саставни део дипломатије земље. Тајне успешне дипломатије налазе се у јасноћи циљева земље на међународном плану, степену усклађености са дугорочном националном и државном стратегијом, у одговарајућој организацији и професионализму дипломата.
Ова грана политике се, са разлогом, везује али не ограничава, за ресор спољних послова владе. Ресор обухвата министарство, као центар и мрежу дипломатско-конзуларних представништава у иностранству (ДКП). То јест, то је делокруг професионалне дипломатије, чија је примарна улога конкретизација, промовисање и спровођење утврђене спољне политике. Уједно, усклађује и олакшава међународне активности других владиних ресора и других учесника у међународној сарадњи, пружајући им стручну и другу помоћ. Ресор, такође, прати развој на међународном плану, информише, предвиђа и даје мишљења.
Шефови држава, зависно од уставних решења, учествују у креирању и остваривању спољне политике. Са брзим развојем комуникација, дипломатија на врху или, самитска дипломатија, постаје интензивнија. Парламентарна дипломатија је интегрални део укупних активности државе на међунродној сцени и представља важан фактор јачања разумевања, угледа и међународног положаја земље.
Највећа тајна дипломатије крије се у квалитету њених дипломата, у нивоу достигнутог професионализма. Гдегод се у радном веку нађе на дужности дипломата собом носи и представља укупност идентитета и интереса своје земље. То, свакако, није само дужност, већ и привилегија која се не поверава олако нити без јасних високо захтевних критеријума. Дипломате су државни службеници за које хијерархија, на пример, има већи значај него у низу других ресора, али са погодностима и привилегијама које се не могу ни замислити у другим гранама државне службе. Важно је да дипломата ни случајно не губи из вида зашто се налази у ДКП-у и да су привилегије у функцији посла а не приватних жеља.
Избору и припреми кадрова за дипломатију, посвећује се највећа пажња. Зашто? Дипломате представљају земљу и нацију на свим меридијанима, те у свим националним културама. Да би били успешни потребно, поред већ поменутог сагласја деловања са државним циљевима и много знања, људских и професионалних квалитета, као и добро познавање сваке средине у којој дипломата ради. Када се нађе на дужности у иностранству успех зависи првенствено од његових способности и мотивације са којом приступа послу.

ДИПЛОМАТИЈА КАО „ТРЖИШТЕ ИНФОРМАЦИЈА“ Дипломатија је, у извесној мери, тржиште на коме се укрштају различите информације, погледи, интереси. Учесници су из разних делатности земље пријема, дипломате других земаља и међународних организација, представника мултинационалних корпорација, НВО и других. Оно је, у принципу, једнако отворено за све, али неумољиво вреднује образовање, информисаност, комуникативност, проницљивост, утицај. На том тржишту, осим донекле брачног друга дипломате, не помажу ни рођаци, ни кумови, ни партијски истомишљеници, па чак ни висока признања заслужена у унутрашњој политици! Или си оспособљен „алатима“ за дипломатију и пожељан партнер, или си прихваћен „про форма“, слабо приметан, што је пропуштена шанса – лична, пословна, државна.
Наш нобеловац Иво Андрић, који је имао и богато дипломатско искуство, записао је да погрешан избор људи у сваком послу оставља негативне последице, али нигде толико штетне као у дипломатији!
Као што је поменуто, дипломатија је изразито хијерархијски систем. ДКП раде у складу са инструкцијама министарства, дипломате у саставу ДКП по инструкцијама шефа ДКП. Кад нема инструкције, а ради се о озбиљнијем питању, онда се она тражи, уз предлог става. Нису ретки случајеви, када околности или краткоћа времена не допуштају тражење инструкције, или инструкције су тражене али нису стигле на време. Тада од способности дипломате зависи да ли ће правилно оценити шта је у најбољем интересу земље, односно, политичког, привредног, културног или другог субјекта.
Посао дипломате је пун изазова, врло често непредвидивих. Препознавање промена услова и потреба земље је драгоцена способност. Ево примера из праксе 90-их година прошлог века. То је време најригорознијих санкција против СРЈ. У земљи је општа несташица, незабележена инфлација, девизне резерве на минимуму, пад производње, посебно оне засноване на увозним сировинама.
Наша предузећа су дуго време пре санкција имала значајна, тзв. стара ненаплаћена потраживања од афричких и других земаља у развоју (ЗУР), углавном, по основу грађевинских и инвестиционих радова. Гана је била једна од таквих земаља. Отправница послова амбасаде СРЈ у Акри, први секретар, Милена Јовановић Луковић, је самоиницијативно, интервенцијом код Председника Гане Џери Ролингса, обезбедила наплату десетине милиона долара старих потраживања. Кад су потраживања успешно реализована, био је то за за фирме-повериоце из Београда неочекивани „дар са неба“. Министарству су стизале писане захвале њихових директора за савесно и успешно ангажовање Амбасаде. На предлог СМИП-а, Милена Јовановић Луковић је, по хитној процедури, унапређена у ранг амбасадора, о чему су обавештена сва ДКП.
Из тог периода је било је и других сличних примера који су показали колико су правилан избор и формирање професионалних дипломата битни за заштиту економских и других интереса земље. Зато је, пре свега, неопходно да постоје и да се примењују јасни критеријуми за пријем дипломата. Они су, тим пре, потребнији за кандидовање будућих шефова ДКП, као и њихова парламентарна верификација у оквиру Одбора за спољну политику парламента.
Шеф ДКП треба да буде први и најпродуктивнији дипломата, јер земље попут Србије немају могућности да обезбеђују широк професионални састав у коме би амбасадор (конзул или отправник послова) био само координатор, или протоколарни представник. Не сме се догодити да, на пример, амбасадор Србије у Берлину или Бечу не говори немачки, када немачки и аустријски амбасадори у Београду говоре српски језик! Најразвијеније земље готово да не познају политичке номинације шефова ДКП, или их своде на симболични ниво. Полазни критеријуми за пријем и именовања треба да буду – држављанство Србије (не и двојно), универзитетско образовање, безбедносна провера, знање два или више светских језика, а за земље важније партнере – и знање језика земље пријема.
Држављанство је знак недељиве лојалности земљи именовања, односно, Србији. Високо универзитетско образовање не сме бити спорно док престиж, односно ранг завршеног универзитета може бити од утицаја. Искуство указује да је безбедносна провера неотклоњив део поступка одабира и именовања дипломата, укључујући шефове ДКП. Такве провере се спроводе у свакој озбиљној држави и не сме се допуштати да проверу надјачају родбински, пријатељски, страначки, нити било који други критеријуми.
Присуствовао сам једном разговору личног представника америчког председника Била Клинтона, амбасадора Ричарда Холбрука са председником Слободаном Милошевићем. Објашњавајући дуго трајање процедуре његовог именовања за сталног представника САД при ОУН, Холбрук је изнео да су безбедносне провере ишле линијама три службе безбедности и трајале више од три месеца. Иако је од све три службе добио „зелено светло“, Конгресни комитет који има завршну реч, захтевао је да се, после свега, провери и ко му је платио путне и трошкове тродневног хотелског смештаја у Женеви где је, на позив приватног организатора, одржао предавање о међународним темама.

ОРГАНИЗАЦИЈА МИНИСТАРСТВА Министарство је извршни орган за спровођење спољне политике. Оно је сервис владе и њених ресора, шефа државе и парламента у њиховим међународним активностима. Дипломатија, као један од видова политике, делује у складу са унутрашњим законодавством, али и са међународним правом — у првом реду, у складу са Бечким конвенцијама о дипломатским и конзуларним односима. Дипломата треба да познаје кључне изворе међународног јавног права, Повељу ОУН, Завршни документ ОЕБС-а из Хелсинкија, Париску повељу, Универзалну декларацију УН о људским правима и друге.
Поред министарства, народна или јавна дипломатија је стекла значајно место на плану бољег упознавања међу народима. Она може бити основа за унапређење укупних односа и сарадње Србије са другим земљама, културама и нацијама. Историја борбе за слободу, богата култура, велики домети српске науке представљају велики потенцијал — мека моћ Србије — што тек треба да се одрази на јачање угледа и међународног положаја земље и бољу заштиту културне баштине. Нови трендови у европским и глобалним односима не смањују улогу и значај класичне државне и тајне дипломатије, већ захтевају њено непрекидно прилагођавање.
Већ од деведесетих година прошлог века, од разбијања СФРЈ и илегалне агресије НАТО 1999. године — којима је рат враћен на тло Европе, први пут после краја Другог светског рата — није спорно да је свет ушао у период најдубљих промена. Униполарни светски поредак, а са њиме и неолиберални мултинационални корпоративни систем, се урушавају док се истовремено кристалише нови, мултиполарни светски поредак заснован на сувереној равноправности држава. Моторна снага ових промена је БРИКС-плус који обједињује земље растуће моћи, укључујући глобалне факторе као што су Русија, Кина и Индија. Своју визију глобалног развоја БРИКС-плус промовише преко Нове развојне банке (NDB), Шангајске организације за сарадњу (ШОС), Евро-Азијске економске уније, ГС ОУН, Афричке уније и других.
У новим условима дубоких промена у свету и у Европи, Србија, њена политика и дипломатија, треба да се прилагођавају тако што ће у промењеним односима налазити нове просторе и нове методе за бољу и дугорочну заштиту егзистенцијалних интереса, а у првом реду, за заштиту суверенитета и територијалног интегритета земље. Подразумева се, да ће упоредо са тим, бринути и о условима за економско-социјални развој и напредак. Потребно је разумети да је уравнотеженији распоред економских и безбедносних интереса земље на међународном плану, већа гаранција стабилности међународног положаја и независности спољне и унутрашње политике. Превелика економско-финансијска, или безбедносно-одбрамбена зависност од једне, било које геополитичке групације, може се показати као фатална грешка, поготову ако је реч о предаји у загрљај геополитичкој групацији са документованим дугорочним анти-српским усмерењем.

ДА ЛИ ПРЕДСТОЈИ „УНУТРАШЊА ЕКСПАНЗИЈА“? Док међу државама постоје различити интереси и неопходност њиховог усклађивања мирним средствима, дотле постоји и потреба за класичном, државном, тајном дипломатијом. Различити интереси, дакако, не постоје само међу државама које, на пример, имају територијалне или друге спорове, наслеђе сукоба, различита друштвена уређења, системе вредности и сл. Ове разлике постоје и међу савезницима и пријатељима, само што су другог карактера, или значаја. Понекад, оне могу бити изненађујуће велике међу земљама које деле исте системе и вредности. Сетимо се јагме око вакцина током пандемије Ковид 19. Узмимо случај од пре три године који је био светска вест. Велика Британија и САД су 2021. године избациле Француску из закљученог посла са Аустралијом, о испоруци подморница на нуклеарни погон, вредног око 31 милијарде америчких долара. А све три земље су савезничке, пријатељске!
Илустративан је и следећи пример. Шефови две пријатељске државе политичког Запада, телефоном су разговарали помињући и скорији сусрет на потписивању уговора вредног од више милијарди долара. Посао је, ипак, припао трећој земљи. Није помогло ни то што се шифре у мобилним телефонима оба саговорника мењају свакодневно по више пута. Уосталом, тајно прислушкивање на врху, међу чланицама НАТО, већ дуго није тајна!
„Технологија тајног прислушкивања већ толико је распрострањена да никаква шифровања не гарантују тајност. Важније поруке међу шефовима држава и влада, поново, све чешће преносе високо-рангирани курири-политичари, и то, углавном, усмено“ – рекао ми је добро обавештен пријатељ из утицајне европске земље, још далеке 1995. године.
Како се са конституисањем мултиполарног светског поретка сужава простор за политику доминације и експанзије на непотчињене просторе, тако би се могла очекивати појава „унутрашње експанзије“. То значи да би се у оквиру исте глобалне групације или интеграције, интереси већих и јачих ширили на рачун мањих и слабијих. Иако није реч о посве новој појави, глобални трендови би могли повећати њене размере.

(Крај у наредном броју)

Текст приређен према предавању одржаном студентима Катедре за дипломатију и безбедност, Универзитета „Сингидунум“, 27. новембра 2024